Višestruka reprezentacija brojeva u različitim brojnim sistemima dovodi do potrebe da se na jednoznačan način da do znanja u kom brojnom sistemu je broj zapisan. Da li se konstanta zapisana kao 21 posmatra kao short long unsign ili kao double tip podataka u programu? Odgovor ćete pronaći u nastavku teksta.

Celobrojne konstante

ANSII standard propisuje zapis celobrojnih konstanti u četiri oblika. Format zapisa konstanti prikazan je na slici 1. Slova koja se koriste za označavanje binarnog i heksadecimalnog zapisa mogu biti i mala i velika, baš kao i slova kojima se označavaju heksadecimalne cifre.

Brojni sistem	Format	Primer
Binarni	0bbroj ili 0Bbroj	0b11011011
Oktalni	0broj	0333
Decimalni	broj	219
Heksadecimalni	0xbroj ili 0Xbroj	0xDB

Celobrojna konstanta će u programu biti prihvaćena u najmanjem tipu podataka koji može da sadrži zadatu vrednost konstante. U slučajevima kada želimo unapred da definišemo tip podataka u kojem program treba da manipuliše sa konstantom, možemo joj dodati određeni sufiks. U programskom jeziku C postoji nekoliko sufiksa koji određuju tip podatka:

L ili l (malo slovo L) – označava da sa konstantom treba postupati kao sa signed long ili unsigned long tipom podataka.

U ili u – može se koristiti za indikaciju da se radi o unsigned tipu podataka.

Za označavanje unsigned long int tipa podatka treba koristiti oba sufiksa U ili u i L ili l.

Konstante realnih brojeva

Konstante realnih brojeva prihvataju se kao tip double, sve dok im nije pridodat sufiks f ili F, u tom slučaju tretiraju se float tip podataka. Ukoliko se konstanti realnog broja doda sufiks l ili L, konstanta je predstavljena kao long double tip podataka.

Napomena: U većini kompajlera za mikrokontrolere long double tip podataka ne postoji, a konstante realnih brojeva sa sufiksom l ili L tretiraju se kao double promenljive.

Znakovne konstante

Konstante koje predstavljaju znakove zapisuju se u programu tako što se sa obe strane znaka dodaje apostrof ‘, na primer: 'a' 'R' '&' '+' …

String konstante, odnosno niz karaktera zapisuju se između znaka navodnika “”, na primer "otpornik".

Napomena: Prilikom zapisivanja string konstanti u programu mogu se navesti dva tipa podataka.

Tip podataka: const char *, smešten je u programsku memoriju mikrokontrolera. Dodeljivanje string konstante pokazivaču na karaktere koji nije konstantan, proizvešće u većini kompajlera za mikrokontrolera upozorenje, na primer:

 // "otpornik" u ROM-u, kreira se WARNING
 char * cp = "otpornik"; 

 // "mikrokontroler" u ROM-u, ispravno
 const char * ccp = "mikrokontroler"; 

Ukoliko želite da definišete niz karaktera koji nije konstan, nego se može menjati tada se definisanje stringa vrši na sledeći način:

 char ca[] = "elektronika";
 

Prethodni kod zauzima memoriju za niz karaktera u prostoru za podatke i inicijalizuje ih sa zadatom vrednošću (koju kopira iz programske memorije).