Svojim radom na polju logike, ovaj engleski džentlmen koji je živeo u prvoj polovini 19. veka, definisao je novu oblast algebre, koja čini temelj informatičke revolucije i osnovu svih digitalnih elektronskih uređaja koje danas koristimo.

Džordž Bul je rođen 15. septembra 1815. godine u Linkolnu u Engleskoj, u porodici ograničenih materijalnih mogućnosti. Majka Meri En bila je sobarica, a otac Džon obućar i veliki zaljubljenik u nauku. Najstarijeg sina Džordža dobili su posle devet godina braka, a nedugo zatim porodica Bul se uvećala za još tri člana (dva sina i jedna kćer).

Džordžovo školovanje počinje sa navršene dve godine, kada postaje polaznik Škole za decu trgovaca u Linkolnu. Bio je pravo čudo od deteta, o čemu svedoči i jedna interesantna priča iz ovog perioda po kojoj je mališan jednoga dana izostao iz škole i nakon dugog traganja pronađen je okružen masom oduševljenih ljudi u centru Linkolna. Dobacivali su mu teške i komplikovane reči, koje je on bez ikakvih poteškoća spelovao, slovo po slovo. Bio je nagrađen gomilom penija. Do sedme godine, Džordž je pohađao trgovačku školu i pod uticajem oca zavoleo je matematiku. Polaskom u Osnovnu školu razvija se njegova zainteresovanost za jezike i klasične nauke. Do četrnaeste godine savladao je latinski i starogrčki do perfekcije, i počeo samostalno da izučava francuski, nemački i italijanski jezik.

1831. Džon Bul je bankrotirao, tako da je mladi Džordž bio primoran da prekine svoje školovanje i potraži posao, kako bi izdržavao porodicu. Svo njegovo dalje obrazovanje i naučno usavršavanje bilo je plod njegove samoedukacije. Nakon što je radio kao asistent u nekoliko škola, 1834. sa samo devetnaest godina, Džordž osniva svoju školu sa internatom u Linkolnu, gde zapošljava celu svoju porodicu. Iako uspešan kao pedagog, njegovi prihodi još uvek nisu na zavidnom nivou, što ga ne sprečava da se bavi humanitarnim radom i obrazovanjem siromašnih. 1838. prelazi u Vedington, gde postaje upravitelj tamošnje akademije.

Bul se zainteresovao za matematiku još u detinjstvu, dok je sa ocem pravio razne optičke instrumente. Posmatrao je ovu nauku kao alatku za rešavanje mehaničkih problema. Kasnije samostalno otkriva prave mogućnosti matematike i počinje ozbiljnije da joj se posvećuje. Neki njegovi biografi navode da se ova ljubav rodila u njegovoj 17oj godini kao plod mističnog religijskog iskustva, u kom se Bog obratio Bulu i otkrio mu principe po kojima se u našem umu odigrava proces mišljenja. Matematika se Džordžu učinila kao najpogodnija da izrazi ovo božije proviđenje.

1838. objavljuje prvi naučni rad u kom je analizirao diferencijalne jednačine (šest godina kasnije dobija medalju Kraljevskog društva za ovo delo). Kao osnova i inspiracija poslužili su mu radovi Laplasa i Lagranža. Veliku podršku pružao mu je i Gregori Dankan, urednik matematičkih novina na Kembridžu, koji je ohrabrio Bula da nastavi sa izučavanjem algebre i redovno objavljuje svoje radove. 1842. godine Bul ostvaruje tesnu saradju i sa Augustusom de Morganom, koji ga takođe podstiče da nastavi sa svojim radom.

U naučnim krugovima reputacija Bula naglo je porasla, a usledilo je i formalno akademsko priznanje nakon što je 1845. godine postavljen na mesto profesora matematike na Kraljevskom koledžu u Korku u Irskoj (danas Univerzitetski koledž Kork).

Najvažniji doprinos koji je Bul dao modernoj nauci je njegovo delo pod nazivom „Istraživanje zakona misli na kom se zasniva matematička teorija logike i verovatnoće“, izdato 1854. On je predpostavio da logički iskazi mogu da se predstave kao algebarske jednačine koje će preko operacija sa simbolima obezbediti tačan metod logičke dedukcije. Bulova algebra (kako se danas popularno naziva) postavlja osnove za analizu vrednosti logičkih iskaza, jer ih svodi na dvovrednosne karaktere koji mogu biti tačni ili pogrešni. Ovaj novi pogled na logiku i matematiku otvoriće naučnicima pregršt novih mogućnosti, koje naučna javnost u prvo vreme neće u potpunosti shvatiti. Sve do 1837. godine, Bulova postavka smatrana je izuzetnim teorijskim dostignućem; međutim, te godine je mladi student MIT-a (Massachusetts Institute of Tehnology) Klod Šenon konačno pronašao praktičan način da je efikasno primeni u radu električnih kola. Nauka je najzad bila spremna za pravu primenu i veličinu Bulove algebre.

Vratimo se u XIX vek… Džordž Bul je nakon svog velikog „otkriča“ nastavio da razrađuje svoju postavku uz pomoć svoje mlade supruge Meri Everest. Meri je bila sedamnaest godina mlađa od Džordža, što nije bila prepreka njihovom daljem radu u oblasti matematike, a naročito ne njihovom skladnom braku u kom su izrodili pet kćeri. Interesantno je da je Merin ujak Džordž Everest, istraživač, čije ime nosi najviši vrh na svetu – Mont Everest.

Bul je dobio još mnoge značajne nagrade i priznanja, a 1857. godine postao je i član Kraljevskog društva u Londonu.

Umro je 1864. godine, u 49-oj godini života. Uzrok njegove prerane smrti bilo je zapaljenje pluća, koje se razvilo usled prehlade. Naime, kuća u kojoj su Bulovi živeli bila je oko 3 km udaljena od Koledža, tako da je Džon svakoga dana pešačio do tamo. Čak ga ni kiša ili loši vremenski uslovi nisu sprečavali u tome. Jednom prilikom je po pljusku otpešačio do Koledža i tako mokar održao svoje dvočasovno predavanje. Usledila je prehlada, od koje bi se verovatno oporavio, da ga supruga nije lečila svojim specifičnim homeopatskim metodama – polivala ga je kofom vode svakog dana i ostavljala ga da leži u mokroj postelji, vodeći se devizom: „Kada se od vode razboliš, od vode i ozdraviš“.

Bulova algebra predstavlja osnovni princip rada svih digitalnih aparata koje čovek danas koristi. Sama pomisao na svet bez računara, mobilnih telefona i drugih digitalnih uređaja, ostavlja u nama veliku prazninu. Moderno čovečanstvo, iz tog razloga, ima da zahvali Džordžu Bulu na toliko toga.