Senzori firme TAOS (Texas Advanced Optoeletronic Solutions) mere intezitet svetlosti a kao izlazni signal se dobija napon koji zavisi od pomenutog intenziteta. Iako su ovde navedena tri senzora, oni se u suštini razlikuju samo po integralnom filteru boje.

LED emituju svetlost kada su direktno polarisane. Kada LED provodi, elektroni prolaze iz provodne zone materijala N-tipa do provodne zone materijala P-tipa. Pošto je provodna zona P-tipa poluprovodnika sa manjom energijom u odnosu na poluprovodnik N-tipa, energija elektrona se emituje u obliku svetlosti.

Različite oblasti primene elektronskih sklopova imaju drugačije potrebe za pakovanjem istih integralnih kola. Svaka oblast od mobilnih telekomunikacija do elektronike autoindustrije ima specifične zahteve koje određeno pakovanje mora da ispuni. Stoga se uviđa da je razvoj pakovanja integralnih kola dinamički proces koji zavisi od njihove primene. U ovom moru različitih vrsta kućišta se lako možemo izgubiti, tako da ćemo vas u ovom tekstu provesti kroz način njihove klasifikacije i predstaviti osnovne oblike pakovanja integrisanih kola.

Osnovna klasifikacija otpornike deli u dve grupe: sa stalnom vrednošću i sa promenljivom vrednošću. Otpornici sa promenljivom vrednošću se koriste na mestima gde je često potrebno imati promenljivu regulaciju električnog kola, dok se otpornici sa stalnom vrednošću koriste na mestima gde je potrebno konstantno ograničenje protoka struje.

U električnom kolu može biti više otpornika koji se mogu povezati na više načina. Dva osnovna načina povezivanja otpornika su u rednu i/ili paralelnu vezu. Korišćenjem kombinacija redne i paralelne veze dobija se mešovita veza.

Otpornik je jednopristupna pasivna elektronska komponenta koja se koristi kao osnovni element električnih mreža i elektronskih uređaja. Osnovna karakteristika ove komponente je otpor koji stvara prolasku struje kroz sebe. Upotrebljava se kako bi se obezbedio određen otpor koji bi ograničio protok struje i kontrolisao napon u kolu.

Razlika između idealnih naponskih nivoa i merenih naponskih nivoa izražen u LSB-ima je greška INL. INL greška u nekoj tački na prenosnoj funkciji A/D konvertora je akumulirani zbir svih DNL grešaka predhodnih (nižih) kodova A/D konvertora, zbog čega se zove integralna nelinearnost.

Ključna osobina dobrog A/D konvertora je tvrdnja „bez propuštenog koda“. Ako se vrednost napona ulaznog signala menja od najmanje do najveće vrednosti iz definisanog opsega, A/D konvertor na izlazu daje sve kombinacije koda. U idealnom slučaju, svaki kod na prenosnoj funkciji A/D konvertora bi trebao da bude iste širine (LSB). Razlika u širini kodova je diferencijalna nelinearnost (DNL).

Prenosna funkcija je dijagram na kome je prikazan kod na izlazu iz A/D konvertora za vrednosti ulaznog signala A/D konvertora.

Ograničenja u materijalima koji se koriste za izradu znače da u praksi A/D konvertori neće imati idealnu prenosnu funkciju. Odstupanja od idealne prenosne funkcije definišu DC preciznost i okarakterisana su parametrima u tablicama tehničkih podataka.