Elektronika

Edukativni tekstovi iz sveta elektronike

Komponente

Opisi komponenata koje se koriste u elektronici

Novosti

Najnovije vesti iz elektronike i ostalih srodnih oblasti

Projekat

Projekti iz elektronike za samogradnju

Rečnik

Rečnik pojmova iz elektronike i računarstva

Početna » Istorija elektronike

Priča o mišu

Autor | Utorak, 1. Septembar 2009.Nema komentara

Doba progresa i poodmakle informatičke revolucije nateralo nas je da zanemarimo i zapostavimo mnoge stvari koje nas okružuju. Tako je računar, koji je do pre desetak godina bio „apstraktan pojam“ za mnoge od nas, danas postao alatka bez koje ne možemo da zamislimo svoj radni dan ili časove odmora i razonode (najčešće oba). A da li smo se ikad zapitali kako i kada su računari postali mašine bez kojih ne možemo da živimo? Ili kako su nastali monitor, tastatura? A stvarčice u kućištu da i ne spominjem! Možda i jesmo, ali je to bila samo prolazna misao.

Prvi mis

Ja sam nekoliko puta bila zanesena ovom pričom, ali nikada nisam imala dovoljno vremena da se zaista posvetim precima svog dragog kompjuterčića. A onda mi se pre nedelju dana pokvario miš! Kao prosečan korisnik računara, naravno da nisam mogla da se setim svih komandi sa tastature, a trebalo je da završim svoj projekat u narednih sat vremena… a bilo je već pola devet! Tada sam čvrsto obećala sebi (i svom računaru) da ću odvojiti vremena da saznam nešto više o mišu, ukoliko uspem da pronađem otvorenu prodavnicu računarske opreme, nabavim novog miša i završim rad na vreme… Uspela sam i evo, ispunjavam obećanje!

Razvoj i prvi dani

Prototip miša, kakvog danas držim u ruci, izgledao je kao prvi crtež Miki Mausa u odnosu na njegov današnji imidž. Bila je to drvena školjka sa nešto elektronike i dva metalna točkića u svojoj unutrašnjosti. Tvorac ove naprave bio je američki naučnik sa Istraživačkog Instituta Stenford, Daglas Engelbart. 1964. godine Engelbart i njegov tim su prezentovali rad na usavršavanju grfičkog korisničkog interfejsa (GUI), odnosno „prozora“, a usput su predstavili i spravicu koja omogućava lako upravljanje i snalaženje u ovoj sredini. „Indikator pozicije x-y za sistem prikaza“, još u laboratoriji je dobio nadimak miš, „jer mu je rep na kraju“, kako su govorili. Daglas Engelbart je, inače zaslužan i za razvoj Interneta, hipermedija, telekonferencija, e-maila i mnogih drugih pronalazaka, koji su računare približili običnim korisnicima i izveli ih iz uskih vojnih i naučnih krugova.

Jedan od članova tima dr Engelbarta, Bil Ingliš, nastavio je deset godina kasnije, da radi na usavršavanju miša. Uspeo je da mu poveća preciznost i pojednostavi sistem navigacije po ekranu, a metalne točkiće (od kojih prolazi jeza) zamenio je lopticom.

Put do slave

Miš je potom zaboravljen i zanemaren, u korist drugih uređaja za pokazivanje, poput kuglica za praćenje, džojstika ili svetlosnih olovaka, koji su bili dominantni do početka osamdesetih godina prošlog veka. Istorijski proboj i povratak miša najavio je Xerox 1981. godine izbacivši model 8010 Star Information System na tržište, prvi računar koji u paketu sadrži i miš. Međutim, zbog nedostatka aktivnih serijskih portova, miš je kao dodatak bio zanemaren, a još jedna prepreka bio je softver koji ga je potpuno ignorisao.

Pojavom Apple Macintosh računara 1984. situacija se iz korena menja. Stiv Džobs i Stiv Vozniak usudili su se da rizikuju i svoj operativni sistem maksimalno prilagode ovoj malenoj inovaciji. Svi znamo šta se kasnije dogodilo – Apple je postao jedan od vesnika nove ere. Ubrzo su svi ozbiljniji proizvođači računara počeli da nude miš kao standrdni deo svoje ponude.

Model miša sa jednim dugmetom (osim kod Macintosh računara) početkom 1991. godine zamenjuje miš sa dva tastera, a nedugo zatim, u prodaju se pušta i miš sa tri tastera. Microsoft se uključuje u trku nudeći miša i Windows 3.1 u paketu, sa objašnjenjem da jedno bez drugog ne mogu. U to vreme se prevazilazi klasična konekcija miša na računar putem serijskog porta i miš najzad dobija svoj PS/2 port.

Unutrasnjost misa

Sredinom devedesetih miš dobija još jedan dodatak bez kojeg je danas nezamisliv, to je točkić. Još 1993. je Erik Majklman, šef razvoja Excell odeljenja u Microsoft-ovom Office departmanu, zapazio problem „kretanja“ unutra velikih datoteka i dokumenata. Razmišljajući na koji način da pojednostavi besomučno kliktanje i tipkanje, došao je na ideju da osmisli napravu koja će pojednostaviti skrolovanje i omogućiti korisniku da klizi kroz dokument. Probao je da realizuje ovu zamisao preko džojstika specijalizovanog samo za ovaj zadatak, ali ga je tim hardver inžinjera ipak ubedio da je dodatak mišu mnogo bolje i praktičnije rešenje. Tako su osmislili točkić i pronašli mu zgodno mesto, između tastera, gde se i danas nalazi. Verzija MS Office koja je izašla 1995. godine bila je u potpunosti prilagođena novom tipu miša.

Evolucija i opstanak

Ovoj osnovnoj verziji miša (kuglica, dva tastera i točkić) dodavano je kasnije mnogo toga. Najpre su iz bež i bele varijante izrasli crni, a potom miševi u boji. Broj dugmića se postepeno povećavao, prilagođavajući miša potrebama narastajućeg broja korisnika. Najdalje su otišli proizvođači miševa za ljubitelje igrica – pet tastera i dva točkića učiniće vas gospodarem svake FPS igrice. Evoluirla je komunikacija miša i računara, sa PS/2 porta prešlo na USB, a sve su prisutniji bežični miševi (bez repića) koji se na računar „kače“ putem blue tooth-a. Ni kuglica više nije aktuelna; zamenili su je laserski i optički senzori.

Sareni misevi

Korak po korak, miš kog svi znamo postaje deo istorije. Lagano ga zamenjuje bliski rođak koji samo podseća na njega. Od drvene skalamerije do spejsi optičkog obojenog bezrepog super miša prošlo je (samo) četrdeset godina. Nameće se pitanje da li su dobrom starom mišu dani odbrojani? Upravo kompanija koja mu je donela svetsku slavu, Apple, preti da njegov opstanak dovede u pitanje. Touch screen tehnologija koja je u iPod uređajima novije generacije dovedena do savršenstva, maksimalno pojednostavljuje rukovanje grafičkim softverima i smanjuje količinu kablova koji nas okružuju. Još jedan pretendent na mesto miša je Wii pad, sastavni deo nove Nintendo Wii konzole. Možda vam ovo još uvek izgleda kao beznačajna igračka za decu i ljubitelje igrica, ali pomislite samo na mogućnost njegove primene u ostalim sferama. Najsmeliji prognozeri razvoja informatičkih sistema već govore o kontroli gestima ili mimikom lica, koja bi obuhvatala sve segmente naših života, ne samo računare…

Epilog

Malo sam se zanela. Ipak, priča o mišu ima srećan kraj! Pomislite samo na sve blagodeti koje je čovečanstvu doneo razvoj modernih računara, a to bi bilo mnogo teže i napornije bez ove male spravice. Zato ovim člankom odajem počast MIŠU i verujem da ćemo nastaviti da ga „vozamo“ bar još par godina.

Leave your response!

You must be logged in to post a comment.